Hendrikje van Andel-Schipper umrla je sa 115 godina, što je čini jednom od nastarijih osoba koje su ikada živjele na svijetu. Za ženu tih godina, bila je jako dobrog zdravlja sve do same smrti. Bila je veoma ljubazna pa je krv donirala nauci i naučnicima koji su željeli saznati više o njoj, te o samom procesu starenja. Posebno su zainteresirani bili naučnici sa VU University Medical Center u Amsterdamu, koji su željeli saznati više o nakupljanju mutacija u somatskim ćelijama tokom starenja.
U studiji, objavljenoj u Genome Research, tim je koristio duboko sekvenciranje cijelog genoma i pronašao 450 somatskih mutacija u njenim zdravim leukocitima. Dalje, ove mutacije su obagaćene u nekodirajućim oblastima koje nisu evolucionarno očuvane i čini se da su bezopasne usputne mutacije, za razliku od onih koje su vezane uz bolesti.
Greške u DNA kopiji često nastaju tokom djelidbe ćelija, ali najveći dio njih se otklanjaju jer mutacije mogu dovesti do bolesti. Činjenica da ove mutacije nisu povezane sa bolestima sugerira da je njeno tijelo bilo veoma efikasno u otklanjanju opasnih mutacija, te pokazuje veliki broj mutacija koje mogu biti prisutne i tolerirane u normalnom, zdravom tkivu. Dalje istraživanje je odvelo naučnike do saznanja da je većina njenih leukocita izvedena iz samo dvije matične ćelije. Ovo sugerira da je njen bazen matičnih ćelija bio veoma potrošen ako se pretpostavi da je pri rođenju imala oko 20 000 matičnih krvnih ćelija.
Otkrili su da su i telomere (zaštitne kapice na krajevima hromozoma) u njenim leukocitima veoma niske; oko 17 puta niži nego kod njenih moždanih ćelija, koje su više statične u poređenju sa normalnim dijeljenjem krvnih ćelija. Skraćenje telomera je prirodan, postepeni proces koji nastaje pri podjeli ćelija. Ipak, nakon što se postigne određeni nivo, ćelije umiru; pošto se ovo dešava u matičnim ćelijama, ovo se naziva iznemoglost matične ćelije.
Kad se sastave ovi rezultati, oni sugerišu, možda i ne tako iznenađujuće, da je jedan limitirajući faktor u našem životnom vijeku bazen naših matičnih ćelija; kako se polako smanjuju, mi gubimo sposobnost da obnovimo tkiva. Ovi rezultati nagovještavaju da jednog dan, možda bude moguće da se uspori proces starenja dodavanjem matičnih ćelija tijelu izvađenih iz osoba dok su još mlade.
– Ako sad uzmem uzorak i dam ga sebi kad budem stariji, imao bih opet duge telomere-iako bi to bilo moguće samo sa krvlju, ne i drugim tkivima, vodeći autor studije Henne Holstege je izjavio za New Scientist.
prevela i prilagodila_Irnisa Fejzić / iflscience.org
