Sve o RNK vakcinama: pitanja, odgovori, i rasvetljavanje mitova, od naučnice koja se bavi proučavanjem RNK.
1) Šta je uopšte RNK?
RNK je poruka koja služi da našoj ćeliji kaže kakav protein da stvori. Svi proteini u našim ćelijama nastaju prevođenjem (translacijom) RNK molekula, a sami RNK molekuli nastaju u procesu prepisivanja (transkripcije) našeg DNK u RNK (slika 1). U svakom momentu jedna ljudska ćelija sadrži više od 5000 različitih RNK molekula koji joj pružaju informacije o tome kakve proteine treba stvoriti. Nakon što se RNK pročita i protein stvori, RNK molekul se ne zadržava u ćeliji, već se razlaže. Dakle, RNK molekuli su kao poruke koje smo krišom razmjenjivali na časovima u školi i koje su nestajale ako bi iko od profesora tražio da ih pročita.
2) Šta sadrže RNK vakcine i kako štite od virusa?
RNK vakcine protiv koronavirusa (Pfizer, Moderna) sadrže RNK molekul tj. informaciju kako napraviti S protein koronavirusa. Ovaj RNK molekul se nalazi u mjehuru lipida tj. masti. Lipidni mjehur štiti RNK i omogućava mu da uđe u našu ćeliju — kada se RNK nađe u ćeliji, naša ćelija od te RNK informacije stvara S protein koronavirusa, prepoznaje ga kao strano tijelo i nakon toga stvara imuni odgovor koji će se izboriti protiv tog proteina. Nakon vakcinacije, kada se sljedeći put organizam susretne sa koronavirusom koji ima S protein, on već ima razvijen imuni odgovor na njega.
Bitne informacije:
- RNK vakcine (Pfizer, Moderna) ne sadrže adjuvanse, metale, konzervanse, stabilizatore i druge. Sve što ove vakcine sadrže su RNK molekuli i lipidne čestice (sve naše ćelije sadrže masti). Zbog toga što vakcine ne sadrže konzervanse i stabilizatore, RNK molekul je podložan razgradnji, zato je neophodno čuvanje ovih vakcina na jako niskim temperaturama.
- RNK informacije omogućavaju stvaranje jednog proteina koronavirusa. Cijeli koronavirus sadrži 29 različitih proteina, tako da ne postoji mogućnost da RNK molekul stvori ili izazove virus.
3) Da li su RNK vakcine bezbjedne?
Česta sumnja koju čujem kod onih koji komentarišu RNK vakcine je da nijedna RNK vakcina do sada nije odobrena i da ne znamo dugotrajne efekte.
U stvarnosti, terapije koje se baziraju na RNK molekulima se koriste od 1998. godine.
Poznati lijek koji se bazira na RNK tehnologiji je i spinraza koji se koristi kod spinalne mišićne atrofije (SMA), dok se ostali odobreni lijekovi bazirani na modifikovanim RNK molekulima mogu pronaći u studiji na kraju teksta.* Pored toga, postoji još bar desetak kliničkih studija u kojima se koristi specifično iRNK molekul u obliku vakcine** za mnoge bolesti, od kancera do infekcije zika virusom. Zašto je ovo važno? Zato što su na istom molekulu bazirane i vakcine za koronavirus. Drugim riječima, samo zato što je RNK tehnologija nepoznata široj javnosti, ne znači da je nepoznata i naučnicima.
Što se tiče nuspojava kod primene Pfizer ili Moderna vakcine, nakon što su iste testirane na 43,448 ljudi (Pfizer) i 30,400 (Moderna), nije bilo opasnih neželjenih efekta. Jedini neželjeni efekti koji su opisani u kliničkim testiranjima su temperatura, bolovi u mišićima, zamor, ali svi ubrzo nestaju nakon primanja vakcine. Ovi neželjeni efekti su zapravo dobre vijesti — oni znače da imuni sistem reaguje i stvara odgovor na S protein.***
Važno: Nakon primjene Pfizer vakcine u Velikoj Britaniji zabilježena su 2 slučaja privremenih neželjenih reakcija kod osoba sa historijom anafilaktičkih šokova (jakih alergijskih reakcija na različite izazivače), koji zbog isti nose injekcije adrenalina sa sobom i ne primaju bilo kakve vakcine.
4) Kako smo uspjeli da napravimo vakcinu tako brzo?
Ovde postoje dva odgovora — prvi, porodica koronavirusa se istražuje desetinama godina i imali smo mnogo informacija o njima — s obzirom na to da je ovaj koronavirus strukturno manje-više sličan ostalima, vakcinu je bilo mnogo lakše napraviti.
Drugi razlog: imali smo neograničeno novca i resursa. U uslovima kada nema pandemije, većina vremena koje se obično utroši na odobravanje nove vakcine ili lijeka (od 5–20 god.) ode na papirologiju, podnošenje zahtijeva raznim agencijama, traženje novca za istraživanja i testiranja, regrutovanje volontera. Većina kliničkih testiranja lijekova ili vakcina se ne prekida jer su neefektivna, već zato što ponestane novca. U ovoj situaciji, svima gori pod nogama da se rješenje što prije pronađe i dešava se nesvakidašnja situacija koja ubrzava naučne rezultate: naučnici imaju neograničene resurse i ljudstvo, volontera za klinička testiranja ima na pretek, sve regulatorne agencije se bave koronavirusom na prvom mjestu.
Zbog toga, svi uslovi koje inače postoje kod višegodišnjih testiranja — 3 ili 4 kliničke faze, desetine hiljada ispitanika (različitih godina, pola, rasa), testiranje bezbjednosti i efikasnosti zadovoljene su u ovom slučaju u roku od godinu dana, što je neverovatan naučni poduhvat.
Također, RNK vakcine se u odnosu na tradicionalne vakcine (koje sadrže cijeli inaktiviran virus) prave mnogo brže u laboratorijama zbog čega ćemo moći da napravimo milijarde doza za kratko vrijeme.
Pitanje da li su RNK vakcine bezbijedne i efikasne je apsolutno pitanje koje treba postaviti i bez koga se iste ne mogu davati. Efikasnost i bezbjednost vakcine proučavale su i proučavaju ne samo kompanije koje ih prave već i mnoge regulatorne agencije svuda u svijetu koje su sastavljene od naučnika, kliničara, farmaceuta i za sada se svi slažu da su ove vakcine i bezbedne i efikasne. Sami naučnici koji ove vakcine proizvode objavljuju rezultate kliničkih testiranja u vidu naučnih studija, tako da će svi podaci i svi detalji biti dostupni svima na uvid.
5) Da li su RNK vakcine efikasne u sprečavanju infekcije?
Znate onu staru: slika govori više od hiljadu riječi! Na slici ispod nalaze se rezultati kliničkih testiranja dvije RNK vakcine, od dva različita proizvođača. Na grafikonima y osa prikazuje učestalost slučajeva koronavirusa, dok x osa predstavlja dane nakon vakcinacije. Kod Pfizer/BioNTech grafikona crvenom linijom su predstavljeni nevakcinisani, a plavom oni vakcinisani. Učestalost slučajeva koronavirusa u vakcinisanoj populaciji opada otprilike 10 dana nakon vakcinacije.
Kako vrijeme dalje odmiče, slučajevi infekcije koronavirusom u nevakcinisanoj populaciji nastavljaju da rastu, dok kod vakcinisane populacije takvog porasta nema.
Isti zaštitni efekt vakcine se primjećuje i kod RNK vakcine u donjem (Moderninom) grafikonu, osim što su autori ovdje koristili plavu boju za nevakcinisanu grupu tj. volontere koji su dobili placebo tretman, a crvenu da predstave one koji su vakcinisani.
