Drage drugarice,
U ritmu naših života, tempo postaje sve zahtjevniji. Radi se u najbržem tempu. On je osnova, puna visokih i teških prelaza, špica i padova koje, čini se, više ne možemo pratiti. Tempo i vrijeme diktira turbo mašina, koja ne dopušta da stanemo, da razmislimo, da promijenimo ritam. Zato sada barem na tren isključite notifikacije, ugasite zvukove, zaboravite na obaveze, stanite i razmislite!
Da same sebi krojite život, koliko biste radile, za druge, za sebe, na sebi? Kao arhitektice vlastitog života, koliko biste zidova podigle, koliko biste prostora ostavile sebi, koliko biste pragova spustile, a koliko vrata otvorile drugima? Kako biste oblikovale mjesta u kojima živite? Šta biste gradile, a šta rušile? Koje biste to granice pomjerile, a koje izbrisale?
Šta biste poželjele same sebi? Šta bi vam prijalo? Šta bi vas obradovalo, a šta rasteretilo? Čega biste se zauvijek riješile? Šta biste zabranile, jednom za sva vremena?
Pita li vas iko?
Čemu se nadate? Šta mislite, čemu se nadaju druge žene? Čemu se nadaju vaši prijatelji, roditelji, potomci? Šta biste im vi poželjeli? O čemu maštate i sanjarite? Imate li s kime podijeliti maštarije?
Šta zamislite za rođendan? Šta poželite za novu godinu? Šta kad se molite? Šta kad se ne molite? Šta kad vas nešto iznervira? Šta kad vas obraduje? Šta kad vas nešto jako zaboli?
Kada biste ulovile zlatnu ribicu, žabu ili pticu, koje biste želje poželjele prije nego je pustite? Kada bi pala zvijezda, šta biste poželjele? Kada bi vas moćnici pitali, šta biste od njih tražile?
A sada zamislite želju, dvije ili tri…
*anketa je anonimna
**Ispunjenje ne garantiramo odmah, ali vjerujemo da gomile dobrih želja, izgovorenih u isto vrijeme, na istom mjestu, s jednakom nadom za ispunjenje, ipak može promijeniti ritam.